Чувари језика, књиге и знања
Урош Џонић био је професор, библиотекар, библиограф, књижевни историчар, критичар, преводилац и приређивач. Студије књижевности завршио је 1910. године, а просветни рад започео као асистент и гимназијски професор. Његова заоставштина обухвата готово 300 разноврсних библиографских јединица. Ипак, најдубљи траг оставио је као први управник централне библиотеке Универзитета у Београду — као организатор установе, градитељ њених служби и заштитник књиге. Књиге је читао, стварао, сакупљао и штитио — а Библиотеку је претварао у живу потпору науци.
Урош Џонић и Универзитетска библиотека
За библиотекара новоосноване Универзитетске библиотеке постављен је у фебруару 1921. године, а на положају управника остао је до 1941. За тај посао препоручило га је искуство помоћника у Библиотеци Српског семинара.
Џонић се током изградње бавио грађевинским, правним, организационим и финансијским питањима, као и електриком, грејањем и опремом нове зграде. Упркос честом недостатку подршке, обликовао је Библиотеку као ослонац научном, наставном и стручном раду. Зато је у сећању сарадника остао као њен стварни неимар и организатор.
Светлана Пуцаревић, Јасна Чанковић, Србислава Шаховић Мишић. Књигохранилиште Универзитета у Београду, Почеци: изложба поводом 100 година од оснивања и почетка градње Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду (Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2021), 23–27.
Светлана Пуцаревић, Јасна Чанковић, Србислава Шаховић Мишић. Књигохранилиште Универзитета у Београду, Почеци: изложба поводом 100 година од оснивања и почетка градње Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду (Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2021), 67–78.