Александар Белић
(1876—1960)

Александар Белић је био један од водећих српских и европских лингвиста свога доба. Школован у Београду, Одеси, Москви и Лајпцигу, спојио је компаративну и историјску лингвистику са непосредним истраживањем дијалеката српског језика. Као професор, оснивач и уредник научних часописа, ректор Београдског универзитета и председник Академије, формирао је Београдску  лингвистичку школу. Нарочито пажњу посветио је проучавању дијалектологије, синтаксе, акцентологије и морфологије српскохрватског и српског језика.

Александар Белић и Универзитетска библиотека Белић је био члан комисије формиране на Филозофском факултету Универзитета у Београду која је, на предлог Павла Поповића, формулисала конкретне кораке за оснивање Универзитетске библиотеке. Његов научни и институционални ауторитет помогао је да потреба за централном библиотеком постане универзитетски пројекат. Универзитетска библиотека је 1968. године, уговором са наследницима и залагањем управника Ива Фрола, свој фонд обогатила Белићевом личном библиотеком. Посебна библиотека (ПБ21) садржи 9.474 сигнатуре — монографске и серијске публикације из лингвистике, славистике и сродних области, као и Белићеве научне радове и машинописе предавања.