Различити путеви. Један простор знања.Четири научника, различитих интересовања и професионалних путева, повезала је идеја да се знање не ствара само у књигама, већ и у установама које га чувају, уређују и преносе. Њихов рад укршта се у историји славистике, Универзитета у Београду и Универзитетске библиотеке – месту на којем научни рад постаје трајно културно памћење.
У години у којој Универзитетска библиотека обележава стогодишњицу рада, а славистичка наука прославља велики јубилеј – 150 лета од рођења лингвисте, историчара језика, професора и академика Александра Белића, присећамо се четворице професора који су покренули, развијали и довели до остварења замисао о формирању Универзитетске библиотеке, прве научне библиотеке у земљи и општенаучне библиотеке Београдског универзитета. Павле Поповић, Александар Белић и Веселин Чајкановић, професори Филозофског факултета, које је, поред осталог, објединила посвећеност хуманистичким наукама, окупили су се и, као комисија, изнели предлог који је потом прихваћен и подржан на седници Филозофског факултета од 14. фебруара 1921. године. Предлог се пре свега односио на постављање Уроша Џонића за, како је наведено, „библиотекара“, тј. за првог управника Библиотеке.
У том тренутку зграда Библиотеке у Булевару краља Александра, на некадашњем Тркалишту, још није постојала, а договори са Карнегијевом Задужбином за међународни мир, захваљујући којој је Библиотека требало да буде подигнута, улазили су у своју завршну фазу. Установа је ипак настајала, ослоњена на људе и њихову веру у важност овог подухвата. Устројство Библиотеке било је од тада у рукама Уроша Џонића, уз подршку тројице професора Универзитета, и то је, како ће се показати, било довољно да Библиотека започне свој вековни живот.
Универзитетска библиотека није основана ни помпезно нити претерано формално: од самог почетка била је пре свега отеловљење жеље и ентузијазма појединаца, угледних професора, који су разумели вредност овакве институције. Предани бележењу, изучавању и откривању језичких, књижевних, фолклорних и других трагова прошлости, ови чувари су знали да је подједнако важно да ти трагови добију и своју кућу – библиотеку.
Странице овог портала испуњене су избором текстова о њима које су писали и објављивали библиотекари Универзитетске библиотеке. Електронско окружење настоји да, попут зборника радова, на нови начин представи већ публиковане прилоге, у жељи да помогне Универзитетској библиотеци да се још једном одужи својим оснивачима.
Њихове речи, радови и трагови у историји Библиотеке поново се сусрећу на једном месту.
Павле Поповић
Александар Белић
Веселин Чајкановић
Урош Џонић